zrtve-nasilja

Društvo koje ne veruje žrtvama nasilja

Svedoci smo važnog trenutka sa sve nas u kome se žene, kroz akcije #nisisama i #NisamPrijavila, polako ohrabruju da podele priče o svojim iskustvima u kojima su bile žrtve seksualnog i porodičnog nasilja. Na taj način, one se osnažuju i kreu putem isceljenja. Trebaće mnogo vremena da institucije nauče da na pravilan način postupaju i pruže žrtvama zaštitu koja im je neophodna. To je dug i mukotrpan proces kojim se bave mnoge aktivistkinje, aktivisti i nevladin sektor. Ono što svi mi možemo da učinimo da ubrzamo te procese, jeste da radimo na stvaranju sigurne sredine za sve žrtve nasilja, na pružanju javne i bezuslovne podrške, da verujemo žrtvama i zauzmemo se za njih. Time ćemo načiniti značajne korake ka normalizaciji razgovora o seksualnom i porodičnom nasilju koje za krajnji cilj ima i pružanje adekvatne institucionalne podrške.

Iskustvo Danijele Štajnfeld – presek stanja u društvu

Iskustvo Danijele Štajnfeld daje nam dobar presek stanja u kome se naše društvo trenutno nalazi i daje nam uvid u to zbog čega još uvek nije bezbedno u Srbiji prijaviti nasilje. U slučaju Danijele Štajnfeld, žrtva je bila izložena dehumanizaciji i medijskom linču. Javnost joj nije verovala, a sistem je štitio nasilnika. To je problem sa kojim se sve žene suočavaju kada se odluče da prijave nasilje. Žene imaju opravdani strah da je besmisleno ulaziti u proces koji ne razume šta je silovanje ili porodično nasilje i koji ne pruža zaštitu žrtvi. Poverljive informacije cure u javnost i ugrožavaju bezbednost žrtve. Žene se često žale na neadekvatno postupanje policijskih službenika i kršenje njihovih prava tokom istražnog postupka. Danijela Štajnfeld kroz svoj aktivizam koji ima za cilj ohrabrivanje žrtava seksualnog nasilja, trenutno radi na prikupljanju dokaza koji pokazuju da u njenom slučaju instituacije nisu valjano obavile svoj posao.

Šta smo naučili o nasilju

Važno je da prestanemo da ćutimo. Važno je da kroz akcije #nisisama i #NisamPrijavila probijemo viševekovnu tišinu i počnemo otvoreno da razgovaramo o seksualnom i porodičnom nasilju koji su veoma zastupljeni. Prema nekim statistikama, jedna od pet žena je žrtva seksualnog nasilja. Pre nego što je Danijela Štajnfeld istupila u javnost sa svojom pričom, o tome se gotovo i nije javno govorilo u Srbiji. Važno je da sada znamo da silovanje nije sramota žrtve već silovatelja. Pružanje bezrezervne podrške žrtvama i aktivno slušanje bez osuđivanja je lekovito za žrtve. Važno je otvoriti se i ispričati svoju priču, ali za to je potrebna adekvatna atmosfera u društvu u kojoj se žrtvi veruje. Time se prave značajni koraci ka isceljenju, a zadatak svih nas je da radimo na stvaranju takvog društva. Osim toga, ne smemo osobe koje su preživele nasilje smatrati samo žrtvama – to su celovite ličnosti koje nisu definisane time što su imale jedno loše iskustvo.

Ženski ustanak – kako osnažiti žrtve nasilja

Grupa žena koja je formirana početkom ove godine među kojima je i Danijela Štajnfeld, najavljuje ženski ustanak za osmi mart i poziva sve žene koje žele da podele svoju priču da se jave i priključe inicijativi. Cilj je osnaživanje žrtava kojima se najbolje pomaže onda kada im apsolutno verujemo i kada ih slušamo. To je najmanje što možemo da učinimo dok se ne formira i adekvatna institucionalna zaštita. Treba izbegavati inkvizitorska pitanja i preteranu znatiželju u razgovoru sa žrtvama jer to još više može da povredi već ozbiljno povređenu osobu. Neophodno je da se senzibilišemo na pravilan odnos prema žrtvama i pružanje podrške koja će im pomoći da prevaziđu posledice traumatičnog iskustva.

Polako se krećemo ka stvaranju društva u kom će žrtvama da se veruje. Priključimo se akcijama #nisisama i #NisamPrijavila da bismo pomogli oslobađanju društva od strahova, predrasuda i neznanja.

Leave a Comment

Your email address will not be published.