nove ideje, stvaralaštvop, brejnstorming

Nove ideje, stvaralaštvo i brejnstorming

Kako se rađaju nove ideje? To je jedno od onih pitanja na koje ne postoji precizan odgovor, ali mi nastavljamo potragu za njim. Otkako je Arhimed uzviknuo “Eureka” pa sve do naših dana, trudimo se da proniknemo u tajnu stvaralaštva i izumiteljstva. Kako da objasnimo one neobične trenutke ozarenja kada nam “sine” nova ideja? Svima nam je poznato da se nove ideje uglavnom javljaju neočekivano. Naizgled niotkuda, one zasijaju u svesti bez najave. Njima prethode procesi, kako svesnog, tako i nesvesnog obrađivanja nama već poznatih sadržaja iz kojih će se kasnije izroditi originalna ideja. To nam, ipak, ne govori mnogo o prirodi stvaralaštva. Svakodnevno razmišljamo o koječemu, ali ne padaju nam na pamet svakoga dana genijalne ideje. Imaju li nauka, umetnost i filozofija odgovor na pitanje zašto je to tako? Konačno rešenje ove zagonetke ne postoji, ali su psihologiji poznate raznovrsne tehnike koje nam mogu pomoći da podstaknemo svoju kreativnost.

Tajna Unsplash.com

Stvaralaštvo

Lav Tolstoj je jednom rekao da u njemu postoje dva čoveka. Jedan od njih je tvorac smelih ideja i slika, onaj čija fantazija nije ničim okovana. On je aktivan uglavnom uveče i noću. Drugi čovek u njemu je strogi kritičar koji nemilosrdno odbacuje veći deo onoga što je stvorio prvi i taj “radi” ujutru. Takav duet daje priliku za uspešno traganje za odgovorima na pitanja koja nas muče. Kada smo u dilemi, pomoću njega možemo birati najprijemčivije opcije. Psiholozi ovo nazivaju generisanjem alternativa. Da bi ovaj proces bio uspešan, potrebno je u potpunosti pustiti mašti na volju i time sebi dati priliku da iznedrimo nove ideje. Frojd je, objašnjavajući svoj metod slobodnih asocijacija, govorio o neophodnosti oslobađanja od “unutrašnjeg kritičara”. Ovakvo mišljenje – neobuzdano, slobodno i bez ikakvih kočnica, američki psiholog Aleks Ozborn nazvao je stvaralačkim mišljenjem.

Stvaralačko mišljenje (ono koje je kod Tolstoja aktivno noću) mora da bude potpuno oslobođeno stereotipa i zabrana. Potrebno je dozvoliti sebi slobodan polet fantazije, spontano odvijanje neobičnih asocijacija, pa čak i nesmetano govorenje ružnih reči. Ovakav tok misli je carstvo nesvesnog u nama koje treba prigrliti bez cenzure, moralisanja i okova logike. Logično razmišljanje se ostavlja po strani, a unutrašnji svet se opušta, oslobađa i ispoljava se neometano. Time dovodimo sebe u stanje blisko stvaralačkom zanosu.

Brainstorming Unsplash.com

Kritičko mišljenje, tvorac nove ideje

Nasuprot stvaralačkom, kritičko mišljenje je ono koje analizira ideje. Ono zahteva trezven, racionalan i strog pristup sopstvenim mislima. Oba tipa mišljenja neophodna su, ali Ozborn je, slično Tolstoju, uvideo da je istovremena primena i stvaralačkog i kritičkog mišljenja – vrele mašte i hladnog razuma, slična mešanju vrele i hladne vode. Rezultat je gubljenje glavnih prednosti svake od komponenti. Kao rezultat dobijamo nešto osrednje – toplu vodu, odnosno obične, neoriginalne ideje. Nils Bor je jednom prilikom rekao: “Ta ideja je nedovoljno bezumna da bi bila ispravna.” Da bismo dali sebi šansu da osmislimo nešto izvanredno, važno je da se ova dva procesa u našem mišljenju odvijaju zasebno. Tada smo na dobrom putu da pronađemo najbolje rešenje. Možda je to Milica Sniva?

Brejnstorming

U praksi je veoma poznata tehnika brejnstorminga. Nju je sredinom prošlog veka razvio Ozborn koji je dugo izučavao stvaralačke procese. Ona predviđa grupni rad, ali se predložene tehnike mogu koristiti i individualno.

Osnova brejnstorminga je kreativno, slobodno stvaralaštvo kojim se grupa bavi na prvoj sesiji. Nju je Ozborn nazvao stvaralačkom. Posvetio joj je najviše pažnje smatrajući da je narednoj sesiji, kritičkoj, potrebno manje pojašnjenja. Prema njegovim uvidima, čovek je skloniji kritičkom mišljenju u svakodnevnom životu i ono je za njega sasvim obično i podrazumevajuće.

Pravila brejnstorminga, put do nove ideje

Za prvu sesiju u kojoj se rađaju nove ideje, Ozborn predlaže četiri pravila za njene učesnike:

1. Odbaciti svaku kritiku

2. Što se više divljih i neobuzdanih ideja predloži – to bolje

3. Što više – to bolje. Kvantitet rađa kvalitet.

4. Pozdravlja se težnja ka kombinovanju i usavršavanju ideja koje su drugi predložili.

Na sesiji je važno stvoriti atmosferu opuštenosti i neobaveznosti. Učesnici treba da se osećaju kao da se igraju neke uzbudljive igre. Predlaganje ideja ima karakter lančane reakcije – to je neprekidna bujica misli koju ništa ne treba da zadržava. Ideje se izlažu nezavisno, ili se nadovezuju jedna na drugu i nadopunjuju, što se posebno podstiče. Zadatak voditelja sesije je da podstiče proces predlaganja ideja, da ulije predlagačima sigurnost i da stvori razigranu atmosferu. Ako nastupi tišina, on je popunjava novim idejama ili pitanjima. On može postavljati pitanja koja podstiču maštu (heuristička) i predlagati nove, neočekivane obrte. Neki primeri heurističkih pitanja koja rasplamsavaju maštu mogu biti: “Šta ako to prevrnemo? Uvećamo? Smanjimo? Presložimo? Promenimo boju? Izbacimo neki deo? Na šta to podseća? Šta još možemo uraditi s tim?” i tako dalje, mogućnosti su beskrajne.

Sve ideje koje su predložene na sesiji beleže se na papir ili tablu, ali se ne povezuju sa imenima ljudi koji su ih predložili zbog važnosti duha jednakosti. Podsticanje grupne solidarnosti doprinosi i opuštenijoj atmosferi koja rasplamsava maštu.

Kritička sesija počinje sledećeg dana i na njoj se biraju najinteresantnije ideje od onih koje su prethodnog dana predložene. To je rutinski, ali zahtevan rad, i upravo je on taj koji dovodi do pronalaženja “zlata”, prebirući po masi iskopane rude. Pravila brejnstorminga oslanjaju se na Ozbornov stav da je važno vremenski razdvojiti stvaralački i kritički proces.

Ideas Unsplash.com

Koristi brejnstorminga

Po ovom Ozbornovom receptu stvorena su mnoga inventivna rešenja u brojnim kompanijama, ustanovama, pri različitim vidovima grupnog donošenja odluka. Ove tehnike koriste se pola veka i još uvek daju dobre rezultate. Brejnstorming ne daje konačan odgovor na sva pitanja koja nas zanimaju o procesu nastajanja novih ideja i genijalnih izuma. Ova tehnika čak nije ni naučno utemeljena već iskustvena, kako je i sam njen autor isticao. Ipak, u praksi je pokazano da predstavlja odličnu alatku za podsticanje kreativnosti. Ono što je najuzbudljivije, svi se možemo poslužiti nekim od pravila brejnstorminga i u svom poslu, hobiju ili prilikom donošenja važnih životnih odluka. Ove tehnike mogu da se koriste i u individualnom radu i stvaralaštvu. Probajte, zabavno je, kontaktirajte me. Milica Sniva.

Loading Pixabay.com

2 thoughts on “Nove ideje, stvaralaštvo i brejnstorming”

Leave a Comment

Your email address will not be published.